Obeležen Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta sa posebnim osvrtom na stradanje Roma
Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta obeležava se 27. januara širom sveta, u znak sećanja na dan kada je 1945. godine Crvena armija oslobodila nacistički koncentracioni logor Aušvic–Birkenau. Ovaj datum posvećen je sećanju na šest miliona ubijenih Jevreja, ali i na milione drugih žrtava nacističkog režima, među kojima su i Romi, čije je stradanje decenijama ostajalo manje vidljivo u javnosti.
Istoričari ističu da je genocid nad Romima, poznat pod nazivima Porajmos ili Murdaripen, bio sastavni deo nacističke rasne politike. Procene govore da je tokom Holokausta ubijeno između 220.000 i 500.000 Roma, dok pojedina istraživanja ukazuju na još veći broj žrtava.
Romi su stradali širom Evrope – u logorima smrti, masovnim streljanjima i deportacijama u nehumane uslove. U okviru logora Aušvic–Birkenau postojao je poseban „cigansko porodični logor“, u kojem je bilo zatvoreno oko 23.000 Roma, a najmanje 19.000 njih je ubijeno. U noći između 2. i 3. avgusta 1944. godine, gotovo 3.000 Roma – muškaraca, žena i dece – odvedeno je u gasne komore i ubijeno u jednom danu.
Veliki broj Roma stradao je i na prostoru nekadašnje Nezavisne Države Hrvatske, u logoru Jasenovac. Prema današnjim procenama, u tom logoru je ubijeno oko 83.000 ljudi, među kojima više od 16.000 Roma, što predstavlja gotovo potpuno uništenje romske zajednice na tom području.
Posebno teško poglavlje genocida nad Romima vezuje se za Rumuniju, gde je pronacistički režim Iona Antoneskua deportovao više od 25.000 Roma u logore u okupiranoj oblasti Transnistrije. U uslovima gladi, bolesti i prinudnog rada, život je izgubilo između 11.000 i 20.000 deportovanih Roma.
Masovna streljanja Roma zabeležena su i u okupiranoj Poljskoj, Sovjetskom Savezu, Srbiji i drugim delovima Balkana, gde su nacističke i kolaboracionističke vlasti ubijale Rome bez suđenja, često na licu mesta.
Istoričar dr Nikola Marković iz Niša ističe da je sećanje na romske žrtve Holokausta važno i danas, posebno u kontekstu savremenih društvenih izazova.
„Iako danas raspolažemo naučnim procenama o razmerama stradanja Roma, šira javnost i dalje zna veoma malo o Porajmosu. Sećanje na romske žrtve važno je jer su one bile nevidljive i tokom rata i decenijama nakon njega“, navodi Marković.
Pored 27. januara, u Evropi se obeležava i 2. avgust kao Evropski dan sećanja na Holokaust nad Romima, u znak sećanja na likvidaciju romskog logora u Aušvicu 1944. godine.
Obeležavanje ovih datuma, kako ističu stručnjaci, predstavlja podsećanje na opasnosti mržnje, rasizma i relativizacije istorijskih zločina, ali i obavezu očuvanja sećanja na sve žrtve Holokausta.
