POSLEDNJI KOJI JE ČUO PESMU „CIGANSKA JE TUGA PREGOLEMA“ Umro Gavrilo Vinčić, jedini živi svedok tragedije porodice Familić

Blic je objavi 7.oktobra, da je preminuo Gavrilo Vinčić. On se pridružio  partizanskom pokretu i učestvovao u oslobođenju Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata

Zabeležio je sećanja na stradanja porodice Familić kako bi očuvao istinu za buduće generacije

Poslednji živi partizan iz Srema i svedok stravičnih ustaških zločina, Gavrilo Vinčić, poreklom iz Molovina, preminuo je u 99. godini života.Vinčić je rođen 16. jula 1926. godine u Molovinu u Sremu. Kao mladić priključio se partizanskom pokretu otpora i učestvovao u završnim operacijama za oslobođenje Jugoslavije od fašizma. Bio je istaknuti učesnik antifašističke Narodnooslobodilačke borbe u Drugom svetskom ratu i svedok ustaških zločina u leto 1942. godine u Molovinu. Odlikovan je brojnim ratnim i mirnodopskim odlikovanjima.

Gavrilo Vinčić (99) poslednji je bio živi svedok ratnog zločina koji se odigrao 17. juna 1942. godine, kada su ustaše upale u Molovin i 97 članova romske porodice Familić, koji su, odlazeći, pevali pesmu „Ciganska je tuga pregolema“ – odvele na železničku stanicu u Šid, a odatle u koncentracioni logor Jasenovac.

– Niko se od njih vratio nije, jer su svi izgoreli u ciglarskoj peći. Iako su znali kada će ustaše upasti u selo, nijedan Familić nije hteo da utekne i da se odvoji od drugih. Cela ta velika sviračka porodica od 97 članova dočekala je mirno ustaše da ih sve pokupe i da s pesmom i svirkom u povorci krenu iz sela. Nas petorica sakrili smo se u šumu i sa udaljenosti od 20 metara sve posmatrali – pričao je Gavrilo o ovom događaju. Do kraja života su mu u sećanju ostali neobično tužni zvuci violina i tamburica kada su Familići, s poslednjom pesmom, kroz plač pevajući, napuštali Molovin. Selo Molovin Gavrilo je napustio 1962. godine, kada se doselio u Šid, gde je živeo do smrti, sakupljajući stare fotografije i beležeći podatke kako bi se za naredne generacije sačuvao sećanje na ustaške zločine. Sahrana Gavre Vinčića je u utorak, 7. oktobra u 13 sati na groblju u Šidu.

Zlatomira Jovanovića, autora knjige “Život Roma prepun je suza”, koja govori o stradnju Roma u delu knjige koji se odnosi na stradanje Roma u Sremu, rekao je da se u to vreme  pevale dve pesme i to: “Dukh si bari e Rrromengi – Ciganska je tuga pregolema” i pesma “Ala trajin e Bačkake Rroma – Ala žive Romi iz Bačke”.

Pesma „Dukh si bari e Rromengi“

 

Jedna od poznatih starijih romskih pesama je „Dukh si bari e Rromengi“, čije delove nalazimo i u drugim pesmama. Ovi stihovi su prepevani na srpski jezik i tako je nastala  pesma „Ciganska je tuga pregolema“ Verzija koju danas poznajemo glasi:

Dukh si bari e romengi                           

Dukh si bari amare Rromengi,

Aj, ni džanelpe soski lengi phendli.

A Rromalen katar tumen aven,

Aj, e caxrenca baxtale čhavrenca.

Astardema trin kale šokotaja,

Aj, duj marenma pal trinto pučhelma.

Katar aves tu akana Rroma,

Aj, e grastenca lole vordonenca.

Rovas Devla, rovas  amen korkorre,

Aj, najmen Devla karing amen te džas.

Dema Devla duj cikne phakorra,

Aj, te me dikhav kaj si me Rrromora.

Bibaxt bari astarda e Rromaen,

Aj, e dadoren thaj cikne čhvarroren.

Romska je tuga velika

Romska je tuga pregolema,

Aj, niko ne zna šta  se njima  sprema.

A bre Romi, odakle vi dolazite,

aj, sa čergama i srećnom dečicom?

Uhvatila su me tri  crna žandara,

aj, dvojica me biju i treći me ispituje.

Odakle Rome ti sada dolaziš,

aj, sa konjima i crvenim kolima?

Plačemo Bože plačemo usamljeni,

aj, Bože mili, kuda da krenemo?

Daj mi bože dva krila mala,

aj, da ja vidim gde su moji Romi.

Nevolja je zadesila Rome,

aj, roditelje i njihovu malu decu.

 

Po rečima dr Zorana Mulića, profesora na Muzičkoj akademiji u Novom Sadu,  Romi iz Srema  su znali da će Nemci doći po njih. Zato su svoju imovinu i dragocenosti dali komšijama i prijateljima Srbima za koje nije bilo opasnosti da će takođe biti uhapšeni. Molili su ih da tu imovinu sačuvaju i predaju njihovim preživelim rođacima ako ih bude bilo. O tome su kasnije svedočile njihove komšije i preživeli Romi.

Dalje,  prof. dr Zoran Mulić navodi , da su Romi i Jevreji  noć pred veliko hapšenje sedeli na železničkoj stanici u Zrenjaninu,  u kafani koja je kasnije dobila naziv „Lokomotiva“, i pričali o sudbini koja ih čeka. Primaš i tamburaš po imenu Janko sedeo je u jednom uglu kafane i pevao pesmu „Dukh si bari e Rromengi“. Prepevao ju je na srpski jezik, a njen naziv  glasi  „Ciganska je tuga pregolema“. Zadržao je originalnu romsku melodiju  i zajedno je sa orkestrom to veče izveo. Drugi, treći i četvrti stih pesme u srpskoj varijanti su izvedeni kao  dijalog između Roma i Jevreja, i govore o tome kako i na koji način da izbegnu masovna hapšenja i da se domognu slobode. Prvi deo prvog  stiha je zadržana u originalu onako kako glasi na romskom jeziku, a drugi, koji se ponavlja, prilagođen je duhu srpskog jezika.

 

Ciganska je tuga pregolema

Ciganska je tuga pregolema

Aj, niko ne zna što se Cigi sprema.

Aj, niko ne zna što se Cigi sprema.

Ili logor ili šuma gusta

aj, ostade  im ta Čubura pusta,

Aj, ostade im ta Čubura pusta.

Sastali se Cigani i Jevreji

aj, pa divane kako da se brane.

Aj, pa divane kako da se brane.

Ustaj Cigo iz kreveta svoga

aj, ustaj Cigo iz kreveta svoga.

Ustaj Cigo, tri ti boga tvoga

Aj, ustaj Cigo, tri ti boga tvoga.

U pesmi se pominje  “Čubura pusta“  zato što je Čubura u to vreme bila najveće romsko naselje za koje su Romi iz Banata znali. Nešto kasnije je upravo sa  Čubure odvedeno najviše Roma u logor Topovske šupe. Njihovo odvođenje je išlo lako jer  se Trgom Oslobođenja za par minuta moglo stići od Čubure do logora Topovske šupe, isto kao i od Jatagan male. Rome  su odvozili do logora u kamionima koji nisu bili pokriveni ceradama, a niko od većinskog stanovništva na to nije obraćao pažnju „Čubura pusta“ u ovom slučaju može da znači i  „Čubura prokleta“.  Romi iz Beograda su i nakon rata ostali vezani za Čuburu, iako tamo više ne postoji romsko naselje.

KONTEKST NASTANKA PESME „ALA TRAJIN E BAČKAKE RROMA“

Ova pesma je nastala pred kraj Drugog svetskog rata, pre nego što  su je Narodnosolobodilačka armija i saveznici  probili Sremski front, dnosno između kraja 1944. i 12. aprila 1945. godine.  Nakon proboja Sremskog fronta, snage Jugoslovenske armije su za nepun mesec dana oslobodile čitavu teritoriju okupirane Jugoslavije, a tada je kapitulirala nemačke „E divizija“ i zarobljen je general Aleksandar fon Ler, odgovoran za razaranje Beograda aprila 1941. godine.

Pre i tokom  borbe na Sremskom frontu je romsko i srpsko stanovništvo transportovano u logor Jasenovac, zato što je nad tim teritorijama vladala ustaška formacija tada Nezavisne države Hrvatske. Stariji Romi, Romkinje i mala deca su deportovani i u logor “Stara Svilara” u Sremskoj Mitrovici, gde su nad njima izvršavani najgnusniji zločini. Romi su ostali među poslednjim zarobljenicima u logoru, a fašisti i ustaše su prilikom povlačenja i napuštanje logora nasumično ubijali Rome i nisu ih sahranjivali, već su Romi, sami sahranjivali svoje nastradale.

Među borcima na Sremskom frontu je bilo i dosta Roma. Nastradali borci na ovom frontu u mnogim gradovima u Sremu i Mačvi imaju zajedničke grobnice, a mnogima se ne zna grob. Tako je nastala i pesma „Ala train le Bačkake Rroma“ koja govori o stradanju Roma na teritoriji Srema.

 

Ala train le Bačkake Rroma

 

Ala train le Bačkake Rroma,

le Stremoske mudarde pe droma, hej!

Deta, Janko, ker i bari mìla,

ke pa čhave haj e terni rromnja!

Avel  o Njamco le bare bombanca,

thaj o Ruso le bute tenkonca, hej!

Puške bašon, le čhavorra našen!

Sostar baśen ? Ke zorales bašen, hej!

Avoj, Hitler, aćhol će šerestar!

So tu kerdan amare themestar, hej?

Dem palpale mure alatja,

te praxon pen e čorre ćhavorra, hej!

Avoj Hitler, puter ćiri kapija,

te praxon pen e čorre čhavrorra, hej!

Ala žive Romi iz Bačke

Ala žive Romi iz Banata,

A sremački Romi na putevima pobijeni!

Ajde Janko, smiluj se

na tvoju dečicu i mladu ženicu!

Dolazi Nemac sa velikim bombama

a i Rus sa tenkovima velikim, ej!

Puške se čuju, dečica beže!

Zašto li se čuju! Mnogo se puca, hej!

Ej bre Hitleru, pusto ti  glava bila!

Šta učini ti od naroda nešeg, ej!?

Vrati mi nazad alatke moje

da se sirota deca sahrane, ej

Aj Hitleru, kapije tvoje otvori

da se sirota deca sahrane.