NACIONALNI PROGRAM 2025–2026: SRBIJA UNAPREĐUJE PODRŠKU POVRATNICIMA PO OSNOVU SPORAZUMA O READMISIJI

Republika Srbija se suočava sa značajnim izazovima u reintegraciji povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji, prvenstveno deportovanih, ali i dobrovoljnih povratnika koji se vraćaju u okviru potpisanih sporazuma. Prema podacima KIRS-a, stvarni broj povratnika često premašuje zvanično registrovane u bazi podataka, uglavnom zbog stigme i osećaja straha povratnika, neinformisanosti o pravima i dostupnoj podršci, nedostatka svesti povratnika o njihovom statusu, ili nedovoljne prisutnosti poverenika na terenu. Povratnici, među kojima su značajno zastupljeni pripadnici romske zajednice, imaju složene potrebe, uključujući stambeno zbrinjavanje, zapošljavanje, pristup zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju, kao i rešavanje administrativnih prepreka, poput dobijanja ličnih dokumenata ili priznavanja diploma stečenih u inostranstvu. Ove potrebe su naročito izražene kod osetljivih grupa, poput žena, dece i starijih osoba.

Navodi Božidar Jovanović, ekspert za reintegraciju povratnika.

Usvojen novi Nacionalni Program reintegracije povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji u Republici Srbiji (2025-2026) postavlja okvir za rešavanje ovih izazova, sa fokusom na unapređenje kapaciteta sistema podrške za održivu reintegraciju povratnika.

Кancelarija za prihvat povratnika otvorena je 12.02.2006. godine na aerodromu „Nikola Tesla” u Beogradu. Od 2009. godine pomoć i podrška povratnicima su znatno unapređeni, a u ceo proces su uključeni i lokalni poverenici zaposleni u  svim opštinama i gradovima u Srbiji.

Nadležnosti i podrška KIRS-a u procesu povratka i reintegracije povratnika vraćenih po osnovu Sporazuma o readmisiji

• Podrška u poboljšanju uslova stanovanja povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji, kroz dodelu pomoći za kupovinu seoske kuće sa okućnicom;
• Pomoć namenjena poboljšanju uslova života povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji, dodelom pomoći u građevinskom materijalu;
• Dodela sredstava namenjenih ekonomskom osnaživanju porodica povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji, kroz dohodovne aktivnosti;
• Podrška kroz dodelu sredstava namenjenih za nabavku hrane za najugroženije porodice povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji;
• Podrška za kupovinu ogrevnog drveta sa prevozom za najugroženije porodice povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji;
• Primarni i urgentni prihvat – Privremeni smeštaj;
• Jednokratne pomoći u godini povratka za najugroženije porodice povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji;

Svi navedeni javni pozivi se objavljuju od strane KIRS-a, a na poziv se mogu prijaviti sve JLS. Nakon odobrenja podrške od strane KIRS-a, JLS objavljuje poziv namenjen izboru korisnika (povratnika) sa njihove teritorije.

Ključnu ulogu u ovom procesu podrške na lokalnom nivou imaju lokalni mehanizmi za inkluziju Roma, kao i organizacije civilnog društva, kako u informisanju povratnika na lokalu o dostupnim uslugama, tako i u povezivanju korisnika sa lokalnim poverenicima u JLS.

Veoma je važno napomenuti da podršku mogu da ostvare i dobrovoljni povratnici, kao i oni deportovani.

Različita istraživanja pokazuju da je 49% povratnika deportovano, dok se 51% vratilo dobrovoljno. Takođe i dalje je Nemačka zemlja iz koje se povratnici najviše vraćaju u Srbiju sa više od 80% (analiza prof. Cvejića: 2019, GIZ/PME – Asocijacija koordinatora za romska pitanja), pokazuje da je 80% i više povratnika Romi, kao i to da su njihova domaćinstva u proseku veća od 4 i 5 članova. Dok podaci iz poslednjeg istraživanja 2021. govore da je 40% njih deportovano, dok se 60% vratio dobrovoljno. To znači da se broj dobrovoljnih povrataka povećao za 10 procentnih poena u odnosu na anketu iz 2019.